A Josip, muž pravedan, ne htjede je izvrgnuti sramoti, nego smišljaše kako da je potajice napusti. (Mt 1, 19)
Josipov san
Sanjao je Josip maleno imanje,
kućicu na rubu grada Nazareta,
ispred kuće smokvu, maslinu u vrtu,
i odmor na klupi gdje nikom ne smeta.
Sanjao je ženu na kućnome pragu,
kako nježno grli tek rođenog sina,
dok se drugo dvoje po dvorištu igra.
I tim snom mu srce ispuni milina.
I tako je blizu dosanjao snove
da mu treba samo još poneki dan
kako bi maštu obuko u stvarnost.
A onda mu Jahve upada u san.
I najednom sve je posve naglavačke
ništa više nema logike ni smisla.
U srce mu, dosad ispunjeno srećom,
razorna bol i tuga se je stisla.
»U čemu sam krivac? Zašto baš meni?«
Progone ga pitanja svaku noć i dan.
U snu opet Jahve mu objavi:
»Ne boj se, od sada snivaš Božji san!«
Pobožni pravednik sagiba glavu:
»S Jahvom ne mogu voditi boj!
Neka se tvoja sveta volja vrši,
a ja ću biti tihi sluga Tvoj!«
Marijan Culjak, župnik